Pitanja
kao alatka fasilitatora
„Pitanja su ključevi fasilitatora kojima otvara
vrata i prozore u onome što se dešava u grupi i u članovima grupe”.
(Bentley, 1994)
Zašto su pitanja važna?
·
Uključivanje – naglašava poziv da se učestvuje – ključni su u procesu
obrazovanja odraslih.
·
Interakcija – pomaže pojedincima da prevaziđu početni strah od
učešća.
·
Otkrivanje – pitanja su najbolji način da se dođe do informacija
i da se nauči.
Formulisanje Pitanja :
·
Otvorena pitanja – obezbjeđuju odgovore koji su bogati opisima ( Zašto,
kako, možeš li mi reći?)
·
Zatvorena pitanja – konkretni odgovori, najčešće samo da i ne (Jesi li, dali si, kad, gde?)
·
Follow-up pitanja – Posle otvorenih pitanja, više informacija (Možeš li
nam objasniti što misliš …?)
·
Premostiva pitanja – Ohrabruju osobu da produži sa odgovorom (i…?, u kom smislu?)
·
Retorička pitanja – Uključuju odgovor. (Opasno: učesnici se osjećaju
limitirani/isključeni).
·
Sugestivna pitanja – Upućuju na jedan (jedini) odgovor. (Opasnost:
otpor, ako se ne uradi kako treba).
Uputstva za Postavljane Pitanja:
·
Pitanja moraju biti povezana sa ciljem.
·
Izbjegavajte upotrebu istog recepta.
·
Mijenjajte vrstu pitanja koja upotrebljavate.
·
Postavljajte jednostavna pitanja i budite konkretni.
·
Izbjegavajte pitanja koja navode i previše zatvorena pitanja.
·
Isplanirajte pitanja koja namjeravate postaviti.
·
Uvodna pitanja moraju biti takva da razdrmaju interes određene osobe i
da nju /njega motivišu da govori slobodno.
·
Kad postavljate pitanja osjetljive prirode morate ih formulisati tako,
da budete sigurni da neće u osobi probuditi potrebu da se brani.
·
Objasnite ono što učesnici nisu razumjeli.
·
Dajte šansu učesniku da postavi pitanje.
·
Pustite da vas konverzacija vodi do sljedećeg pitanja, ali nemojte
izgubiti cilj ili kontrolu.
Greške koje treba izbjeći:
·
Ne budite nestrpljivi i ne prekidajte.
·
Ne postavljajte ambiciozna pitanja (nejasna / imaju više od jednog
odgovora).
·
Postavite samo jedno pitanje – sačekajte odgovor.
·
Ne postavljajte pitanja koja navode. Pitanja koja u sebi sadrže
alternative odgovore ili pitanja koja počinju
“želiš li reći da…”
·
Ne počinjite sa teškim pitanjima.
·
Izbjegavajte ocjenjivanje ili skepticizam. Ne kritikujte učesnike.
·
Ne sugerišite odgovore na pitanja.
·
Izbjegavajte da sugerišete svoje lične vrijednosti i norme u pitanjima.
Kako se izboriti sa Pitanjima koja
postavljaju učesnici:
Kad niste razumjeli pitanje:
Recite ga svojim rečima i provjerite dali ste ga tačno
razumjeli.
Kad ne znate odgovor:
Nemojte ni pokušavati odgovoriti i ne blefirajte!
Priznajte da ne znate. Vratite pitanje nazad grupi, ili obećajte da ćete saznati
odgovor i održite svoje obećanje.
(Postoje dvije opcije: da kažete da ne znate ili da oni to sami saznaju)
Kad ne možete dati odgovor:
Ako je odgovor povjerljiv, recite to. Uvjek budite
taktični.
Kad je pitanje nebitno:
Nemojte da skrenete sa fokusa. Ako je i previše daleko
od predmeta diskusije, indicirajte da ćete o tome raspravljati kasnije, ili da
učesnici mogu to diskutovati za vrijeme pauze.
Kad vam pitanje izgleda antagonističko:
Nemojte argumentovati. Prihvatite fer kritiku.
Pokušajte da odgovorite faktima a ne osjećanjima i ohladite situaciju.
Kada onaj koji postavlja pitanja monopolizuje čitav
podijum:
Ne ulazite u lične diskusije (i pokušajte izbeći da se
to desi među učesnicima ). Uvedite ostale učesnike u diskusiju, tako što ćete
ih zamoliti da daju svoj doprinos.
Kad se pitanja i dalje nastavljaju…
Pokušajte da eliminišete pitanje tako što ćete
ljubazno prekinuti sa : “ Dali mi možete pojasniti – dali pitate…?” Odgovorite
što je moguće kraće i onda produžite dalje.
